Studiranje ili GAP godina-odabir između nastavka studiranja ili pauze od formalnog obrazovanja može biti izazovan. Odluka deluje jednostavno, ali iza nje stoje duboki psihološki procesi: lični identitet, motivacija, strah od neuspeha, ali i društvena očekivanja. Dok jedni osećaju pritisak da što pre započnu akademski put, drugi razmišljaju o vremenu za lični razvoj, putovanja i sticanje novih iskustava.
Studiranje ili GAP godina? Kako proceniti šta je zaista najbolji izbor? Psihološki pristup ovoj dilemi može pomoći mladima da sagledaju sopstvene potrebe, vrednosti i dugoročne ciljeve pre nego što donesu odluku koja će oblikovati njihovu budućnost. U ovom članku osvrnućemo se na prednosti i mane studiranja i GAP godine i pružiti smernice koje mogu pomoći mladima da odaberu put koji najbolje odgovara njihovim potrebama i ciljevima.
Prednosti nastavka studiranja odmah nakon srednje škole:
- Kontinuitet učenja, struktura i rutina -Nastavkom studija odmah nakon srednje škole održavate ustaljeni ritam učenja, radnu disciplinu i organizacione veštine, što značajno olakšava prilagođavanje akademskom okruženju.
- Veće mogućnosti za izgradnju karijere -Studiranje pruža strukturiran obrazovni put, specijalizovana znanja i priliku za umrežavanje s profesorima, mentorima i budućim kolegama, što može ubrzati početak profesionalne karijere.
- Društvena povezanost – Upis na fakultet omogućava upoznavanje novih ljudi, razvijanje društvenih veština i izgradnju profesionalnih kontakata.
- Finansijska samostalnost– Ranije završavanje studija omogućava brži početak karijere i potencijalno brže ostvarivanje finansijske stabilnosti.
- Lakša mobilnost i prilika za studiranje u inostranstvu – Mlađi studenti imaju više mogućnosti za razmene, stipendije i prilagođavanje životu u drugoj zemlji, što im otvara vrata ka međunarodnim iskustvima i raznovrsnim profesionalnim prilikama.
- Strukturna podrška – Fakultetsko okruženje pruža jasnu strukturu kroz raspored predavanja, mentorske programe i akademsku podršku, što studentima olakšava učenje, razvoj veština i usmeravanje kroz čitav obrazovni proces.
Mane:
- Nedovoljna motivacija i zamor -Nakon intenzivnih godina školovanja, mnogi osećaju zamor i gubitak motivacije za nastavak formalnog obrazovanja. Bez dovoljno unutrašnjeg podsticaja, studenti mogu doživeti pad produktivnosti, otežano praćenje predavanja i manjak entuzijazma za akademske obaveze, što može uticati na njihov uspeh i zadovoljstvo studiranjem.
- Ograničena prilika za preispitivanje svojih interesovanja -Pauza može pomoći u boljem razumevanju ličnih interesa, dok nastavak studiranja odmah može značiti donošenje odluka na osnovu očekivanja drugih ili društvenih normi.
- Finansijski pritisak-Troškovi školarine i života mogu biti veliki teret, posebno ako niste sigurni da je izabrani fakultet pravi za vas.
Prednosti GAP godine:
- Vreme za preispitivanje i analizu sopstvenih potencijala, interesovanja i resursa -Pauza od formalnog obrazovanja pruža priliku za dublje razumevanje ličnih vrednosti, interesovanja, sposobnosti i talenata, što omogućava jasniji uvid u vlastite ciljeve i i olakšava donošenje odluke o izboru fakulteta i buduće karijere.
- Razvoj samopouzdanja – Iskustva stečena kroz putovanja, volontiranje, rad ili samostalne projekte mogu pomoći u jačanju samostalnosti i poverenja u sebe i sopstvene odluke.
- Mogućnost sticanja praktičnih veština – GAP godina može biti prilika za angažman u praktičnom radu, stručnim praksama, učenju i usavršavanju stranog jezika ili dodatnim edukacijama, što omogućava razvoj ključnih profesionalnih veština i samopouzdanja, te pomaže u boljoj integraciji teorijskih i praktičnih znanja u budućem obrazovanju i karijeri.
- Odmor i mentalna obnova – Nakon intenzivnog srednjoškolskog perioda, predah može omogućiti psihološku regeneraciju, smanjenje stresa i obnovu kognitivnih resursa, čime se smanjuje rizik od emocionalne iscrpljenosti i „sagorevanja“ tokom studija.
Mane:
- Rizik od gubitka akademske discipline – Pauza od učenja može izazvati prekid u uspostavljenim obrazovnim navikama, što može dovesti do smanjenja samodiscipline i motivacije za povratak u akademsku rutinu.
- Društveni pritisak– Odluka o uzimanju GAP godine može biti podložna velikim društvenim pritiscima, s obzirom na očekivanja porodice, prijatelja i šire zajednice koji često favorizuju nastavak studija odmah nakon srednje škole. Ovaj pritisak može izazvati stres, unutrašnji konflikt i sumnju u ispravnost odluke, što može negativno uticati na psihološku dobrobit i otežati donošenje samostalne i promišljene odluke.
- Finansijska neizvesnost – Odluka da se uzme GAP godina može stvoriti psihološki stres zbog nesigurnosti u vezi sa finansijskim aspektima, kao što su troškovi života, putovanja ili dodatnih edukacija. Bez stalnog prihoda, mladi ljudi mogu doživeti anksioznost i zabrinutost zbog toga kako će finansijski izdržati ovu pauzu.
Studiranje ili GAP godina- kako doneti pravu odluku?
Bez obzira na izbor, osećaj sigurnosti u sopstvenu odluku ključan je za izgradnju samopouzdanja. Ako se osećate primorano da nastavite studije, to može izazvati stres i nesigurnost. S druge strane, ako uzmete GAP godinu bez jasnog plana, može se javiti osećaj stagnacije i nesigurnosti u vezi s budućnošću.
Najbolji način jeste da donesete odluku na osnovu ličnih potreba, a ne očekivanja drugih. Postavljanje realnih ciljeva i praćenje sopstvenog napretka, bilo kroz studiranje ili kroz iskustva tokom pauze, može značajno doprineti osećaju lične vrednosti i razvoju sigurnosti u sopstvene odluke.
Obe opcije imaju svoje prednosti i izazove. Ključno je da prepoznate šta vam u ovom trenutku više odgovara i da preduzmete korake koji će vam pomoći da se osećate sigurnije u svoju odluku i svoj put.
Ukoliko nastavljate studije, ali se osećate nesigurno u vezi sa izborom fakulteta, pripremom potrebnih dokumenata, aplikacije ne ustručavajte da nas kontaktirate putem mejla: [email protected].
